Dnevnik je najstarija novinsko-izdavačka kuća u Vojvodini koju je osnovao Pokrajinski odbor Socijalističkog saveza Vojvodine 1953. godine, kada je Rešenjem broj 21156/53 upisana u Registar preduzeća i radnji Narodnog odbora Grada Novog Sada. Izrasla je iz lista “Dnevnik” koji se dotad zvao “Slobodna Vojvodina”. Prvi broj “Slobodne Vojvodine” izdat je još za vreme rata, 1942. godine, od strane vojvođanskih antifašista u ilegalnoj štampariji u Novom Sadu. Godine 1953. list je promenio naziv u “Dnevnik” koji je zadržan do današnjih dana.
Tokom 80ih i 90ih godina prošlog veka, društvo doživljava punu ekspanziju, a “Dnevnik” je bio ubedljivo najčitaniji i najuticajniji list u AP Vojvodini. Njegovi tiraži dostizali su prosečno i do 80 hiljada primeraka radnim danom, a nedeljom, i do 106 hiljada primeraka. Tada je Dnevnik bio lider i u produkciji stripova, rotoromana, specijalnih listova i časopisa, u saradnji sa privredom izdavao je nekoliko desetina fabričkih novena, a Štamparija Dnevnika radial je velike poslove za domaće I strane izdavače. U tom periodu su zabeleženi najznačajniji poslovni rezultati u istoriji društva, a posebno kada je reč o izvozu.
Nakon donošenja prvog Zakona o preduzećima Dnevnik se organizuje kao preduzeće u društvenoj svojini pod nazivom Novinsko, izdavačko i štamparsko preduzeće u društvenoj svojini Dnevnik i upisuje u Registar Osnovnog suda udruženog rada Novi Sad rešenjem Fi. 3767/89, s tim da je kao osnivač upisan Pokrajinski odbor Socijalističkog saveza Vojvodine.
Na osnovu Odluke Skupštine AP Vojvodine od 18.12.1990. godine NIŠDP Dnevnik se na osnovu Zakona o javnom informisanju organizuje kao Novinsko-izdavačko štamparsko javno preduzeće Dnevnik i upisuje u Registar Privrednog suda Novi Sad rešenjem Fi. 1012/91. Kao osnivač u Registar je upisana Skupština AP Vojvodine.
Odlukom o promeni organizacionog oblika koju je doneo Upravni odbor Dnevnika 05.10.1993. godine i Odlukom Skupštine AP Vojvodina od 01.01.1994. godine o davanju saglasnosti na tu Odluku, Dnevnik se organizuje kao Holding korporacija – javno preduzeće za novinsko-izdavačku delatnost Novi Sad sa 5 zavisnih preduzeća: Dnevnik Štamparija, Dnevnik Novine i časopisi, Dnevnik Poljoprivrednik, Dnevnik Izdavačka delatnost i Dnevnik Promet, i upisuje nastalu promenu kod Privrednog suda u Novom Sadu rešenjem Fi. 333/94.
Nakon promene organizacionog oblika tadašnji Dnevnik Holding je, shodno zakonu, obavljao poslove koji su klasifikovani kao “holding poslovi“ za svoja zavisna preduzeća koja su obavljala sledeće delatnosti:
-Izdavanje knjiga, brošura, muzičkih knjiga i drugih publikacija,
-Izdavanje novina,
-Izdavanje časopisa i sličnih periodičnih izdanja,
-Ostala izdavačka delatnost,
-Štampanje novina,
-Knjigovezački i završni radovi,
-Reprodukcija i slaganje,
-Ostale aktivnosti u vezi sa štampanjem.
Problemi koji su tokom 90ih godina, a i kasnije zadesili društva iz njegovog sastava (smanjenje tiraža izdanja, povećanje konkurencije u izdavačkoj i štamparskoj delatnosti, višak zaposlenih i dr.) odrazili su se i na poslovanje tadašnjeg Dnevnik Holdinga.
Dana 22. oktobra 2003. godine, u Novom Sadu, tadašnji Dnevnik – Holding je sa WAZ Medienbeteiligungsgesellschaft Balkan GmbH, Essen, Nemačka, zaključio Ugovor o osnivanju preduzeća Dnevnik Vojvodina Press (DVP), sa sledećom vlasničkom strukturom: Dnevnik – Holding 45% učešća u kapitalu i WAZ 55% učešća u kapitalu. Od 1. januara 2004. godine list Dnevnik je počeo da se izdaje u okviru novoosnovanog preduzeća Dnevnik Vojvodina Press.
Odlukom Agencije za privatizaciju Republike Srbije br. 546/ 03-1 od 26.07.2006. godine pokrenut je postupak privatizacije Dnevnik Holdinga i njegovih zavisnih preduzeća i utvrđen je javni tender kao metod privatizacije, ali je Javni poziv za učešće na javnom tenderu radi prodaje 84,0412% ukupnog kapitala društva stavljen van snage.
Na osnovu Zakljčka vlade RS od 16.04.2009. godine, kojim je data saglasnost da se potraživanja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Nacionale službe za zapošljavanje prema „Dnevnik“ Holdingu i njegovim zavisnim društvima, konvertuju u kapital Republike Srbije, odnosno Nacionalne službe za zapošljavanje u ovim privredim društvima, Dnevnik Holding je izgubio većinsko učešće u kapitalu svojih zavisnih preduzeća, te je jedino pravno lice u kome je Dnevnik AD zadržao 100% učešća u kapitalu „Dnevnik-Poljoprivrednik“ AD.
Takođe, na ovaj način je promenjena i vlasnička struktura Dnevnika AD, te je ona u ovom trenutku sledeća:
1. Autonomna Pokrajina Vojvodina- 48,65% učešća u akcijskom kapitalu
2. Republika Srbija - 48,42% učešća u akcijskom kapitalu
3. Grad Novi Sad - 1,91% učešća u akcijskom kapitalu
4. Nacionalna služba za zapošljavanje - 0,51% učešća u akcijskom kapitalu
5. Lokalne gradske samouprave - 1,02% učešća u akcijskom kapitalu
Odlukom Agnecije za privatizaciju Republike Srbije br. 10-2903/ 10 -546/ 03 od 16.07.2010. godine nad "Dnevnik" Holding AD Novi Sad i povezanim društvima u njegovom sastavu pokrenut je postupak restrukturiranja, jer je procenjeno da se kapital odnosno imovina društva ne mogu prodati metodom javnog tendera bez prethodnog restrukturiranja. Međutim program restrukturiranja društva nikada nije donet.
Na osnovu Odluke Skupštine akcionara društvo je dana 29.08.2014. godine u registru Agencije za privredne registre registrovalo promenu poslovnog imena brisanjem iz istog oznake Holding, te je registrovano novo poslovno ime društva „Dnevnik“ AD Novi Sad, koje je zadržano do danas. Kao pretežna delatnost društva registorvano je izdavanje časopisa i periodičnih izdanja.
Nakon donošenja novog Zakona o privatizaciji društvo je izgubilo status subjekta privatizacije u restrukturiranju, a Odlukom Ministarstva privrede Republike Srbije od 25.11.2014. godine kao model privatizacije određena je prodaja kapitala, dok je kao metod privatizacije određeno javno prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem. Kao mera za rasterećenje obaveza društva predložen je otpis duga prema državnim poveriocima sa stanjem na dan 31.12.2013. godine. Ova mera nikada nije primenjena jer privatizaciju Dnevnika prodajom kapitala, koji je sprovodila Agencija za privatizaciju, nije uspela.
Na osnovu Akcionog plana Vlade RS za okončanje postupka privatizacije nad društvima koja su poslovala u sastavu nekadašnjeg Dnevnik Holdinga ( „Dnevnik-Štamparija“ DOO, Dnevnik-Promet DOO i Dnevnik-Novine i časopisi DOO ) je u maju 2015. godine pokrenut postupak stečaja. Delatnost ovih društava je prekunuta, a radnicima je prestao radni odnos i omogućeno da dobiju otpremnine.
U skladu sa Odlukom Ministarstva privrede, Agencija za privatizaciju je raspisala tri javna poziva za privatizaciju Dnenvika AD modelom prodaje kapitala i to:
1. Javni poziv od 30.06.2015. godine
2. Javni poziv od 14.08.2015. godine i
3. Javni poziv od 25.09.2015. godine,
ali je po sva tri javna poziva prodaja kapitala proglašena neuspelom, jer u predviđenom roku nije pristigla nijedna ponuda, te je postupak prodaje kapitala obustavljen u skladu sa Zaključkom Agencije za privatiziciju od 06.11.2015. godine, dok je privatizacija nastavljena prenosom kapitala na zaposlene.
U skladu s nalogom Agencije za privatizaciju Dnevnik AD je u period od 15. do 30. decembra 2015. godine sproveo postupak prijavljivanja zaposlenih na besplatne akcije u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Uredbom o prenosu kapitala bez naknade zaposlenima kod izdavača medija. U međuvremenu Agencija je ugašena, poslove oko prenosa kapitala preuzelo je Ministarstvo privrede, oni se ovih dana privode kraju i upisom novih akcionara - radnika u Centralni registar hartija od vrednosti postupak privatizacije društva će se okončati.
Uporedo i istovremeno sa ovim važnim poslom traje i borba za opstanak Dnevnika AD koji trenutno sprovodi postupak reorganizacije sa ciljem da se izmire dugovanja koja društvo ima kako prema državi tako i prema ostalim poveriocima, a koja nisu mala.
Reorganizacija je jedini način da Dnevnik AD opstane i da samim tim akcije koje su prenete na zaposlene i bivše zaposlene imaju tržišnu vrednost, jer će se sprovođenjem plana reorganizacije svi poverioci namiriti 100% sa pripadajućim kamatama, a Dnevniku će se omogućiti da rasterećen svih obaveza nastavi održivo da posluje.
Istovremeno, sprovođenje plana ima za cilj da spreči otvaranje stečaja nad društvom.